Руска игра Бранкица Вучићевић / Маријана Ћурчија / Сања Павић / Андреја Кулешевић Милан Иван / Тудор Олтеан / Такуја Сумитомо
Учествују ансамбл Балета, Оркестар и женски хор СНП-а, као и ученици Балетске школе Нови Сад.
САДРЖАЈ
Пролог Старац, уморан и малодушан, полако хода по својој соби. У њему препознајемо писца Е.Т.А Хофмана тек када осети налет креативне енергије и надахнуће да напише нову причу. Када почне да ради, његова жива машта нас преноси у дом породице Шталбаум. Радња је замрзнута и Хофман се припрема да нађе главног јунака. Види нешто посебно у једној девојци. Њој додељује улогу Кларе, а себи улогу тајанственог Дроселмејера.
Први чин Породица Шталбаум и њихова деца, Клара и Фриц, приређују у својој кући прославу Божића. Усред славља, забаву прекида изненадни долазак господина Дроселмејера. Као и обично, он одушевљава госте дивним поклонима и чаробним играчкама. Дроселмејер окупља децу и помоћу лутака у природној величини прича им бајку о Крцку Орашчићу и Вили Шећера.
Крцко Орашчић и Вила Шећера У далекој земљи по имену Краљевство слаткиша, живели су згодни принц Крцко Орашчић и Вила Шећера. Њих двоје су били веома заљубљени једно у друго и с нестрпљењем су ишчекивали дан када ће се венчати. Уочи дана њиховог венчања, Краљицу мишева Ратилду обузме љубомора јер она није била ни лепа ни заљубљена. Ратилда је из ината покушала да украде лепоту Вили Шећера, али ју је принц Крцко Орашчић спречио. Љута на принца, Ратилда баци на њега зле чини и претвори га у ружног дрвеног Крцка Орашчића. Након Дрослемејерове приче, сва деца се враћају на забаву, осим Кларе. Ћерка Шталбаумових је девојчица романтичне душе и не може да поднесе помисао да је Принц раздвојен од своје истинске љубави. Она пита Дроселмејера да ли би некако могла да помогне принцу Крцку Орашчићу. Дроселмејер каже Клари да може да му помогне ако је спремна да прође кроз велика искушења и даје јој лутку Крцка Орашчића. Кларин несташни млађи брат, љубоморан због пажње која је посвећена његовој сестри, сломи лутку. Дроселмејер оставља лутку испод јелке и забава се наставља. Пошто те вечери није могла да заспи, Клара око поноћи силази да провери да ли је њена лутка тамо, али је изненади група великих мишева. Мишеви нападају Клару и у тренутку када је она спремна да жртвује свој живот због Крцка Орашчића, појављује се Дроселмејер. Задивљен Кларином храброшћу, Дроселмејер је учи како да користи чаролију. Он потом нестане једнако брзо као што се појавио и Клара се суочава са следећим искушењем. У тренутку када се Краљ мишева спремао да порази Крцка Орашчића, Клара прикупи сву своју снагу и храброст и савлада подлог глодара. Ратилдине чини су разбијене, Крцко Орашчић поприма људско обличје и поново постаје згодан принц. Вечно захвалан Клари, Крцко Орашчић је води да јој покаже невероватно Краљевство слаткиша.
П а у з а
Други чин Дроселмејер, који поседује неограничену снагу списатељске маште, припрема Краљевство слаткиша за Кларину посету и нестаје пре него што она стигне. Принц Крцко Орашчић упознаје Клару са Вилом Шећера, Краљем и Краљицом. Почиње церемонија венчања, током које играчи изводе низ плесова. Након шпанске, источњачке, кинеске и руске игре долазе Мали пастири. Следи величанствени Валцер цвећа. Напослетку, принц Крцко Орашчић и Вила Шећера плешу романтични па де де за Клару. Појављује се Дроселмејер и каже Клари да је време да иду.
Епилог Још увек за својим писаћим столом, Е.Т.А. Хофман завршава последње поглавље приче, у нади да ће она трајати и надахњивати многе будуће генерације.
О ДЕЛУ
КРЦКО ОРАШЧИЋ – ШЧЕЛКУНЧИК
Трећи и последњи балет великог композитора П.И. Чајковског, Крцко Орашчић или Шчелкунчик (према руском називу) дело је које – не само симфонијском драматичношћу своје музичке основе, него и неодољивим шармом бајке – представља изазов за сваки балетски ансамбл који негује традиционални репертоар. Тај балет се већ више од једног века изводи у целом свету, у различитим верзијама, које мање или више одступају од оне, оригиналне, која је први пут представљена публици у Маријинском театру у Петербургу 6. децембра 1892. При томе се настоји да се у режијском, кореографском и сликарском поступку та љупка балетска бајка обогати и надгради да би, на одређени начин, била занимљивија савременом гледаоцу. Либрето Крцка Орашчића сачинио је чувени кореограф Маријус Петипа, према мотивима Хофманове бајке – Крцко Орашчић и Цар мишева, а и на основу оригиналне прераде те бајке, коју је дао Александар Дима, син. Либрето се састоји од две, по стилу и уметничким обележјима сасвим различите целине. Први део је више заснован на првобитном литерарном извору, док је други – „царство посластица“ – плод маште искусног балетмајстора. /.../ По својој звучној монументалности и „танцовалности“ посебно се издвајају Валцер цвећа и велики класични па де де (пас де деуx) протагониста. Обе те музичке целине представљају најлепше примере симфонизације балетске музике, коју је остварио Чајковски, достижући снажну емоционалност, раскошну мелодичност и богатство ритмова какву имају његова Шеста, патетична, симфонија или опера Пикова дама. Та ризница лепоте, мисаоности и осећајности, која је садржана у балету Крцко Орашчић, пружа готово безбројне могућности балетским уметницима – кореографима, балеринама и играчима, а и позоришним сликарима. Сасвим је извесно да и они који ће тек ступити на балетску сцену неће занемарити тај балет, те ће својим свежим и савременим интерпретацијама ту старинску балетску бајку учинити увек радо гледаном и у модерним временима.
/Милица Зајцев, Откривамо тајне балета, Прометеј, Нови Сад, 1996/
ПЕТАР ИЉИЧ ЧАЈКОВСКИ (Пётр Ильич Чайковский)
Рођен
у Воткинску на Уралу 1840. године. Мада је још у родитељском дому дошао
у додир с музиком, и заволео је за читав живот, студира у Петрограду
правне науке и 1859. ступа у службу у Министарство правосуђа. Ипак,
1862. се уписује на петроградски Конзерваторијум, где је учио
композицију код Антона Рубинштајна. Годину дана касније заувек напушта правничку службу, да би се потпуно посветио музици.
Године
1866. прелази из Петрограда у Москву и пуних једанаест година на
Конзерваторијуму предаје теорију музике. У то време веома много и
напорно ради – као композитор, педагог, музички писац и критичар. Веома
осетљиве природе, склон разочарaњима и осећању злог фатума који управља
људским животом, Чајковски тежи независном животу и стварању. То му
својом материјалном помоћи омогућује богата љубитељка његове музике
Надежда фон Мек с којом га веже дугогодишње пријатељство, иако се никада
нису лично упознали. Напустивши место професора на Конзерваторијуму у
Москви Чајковски се сав посвећује композиторском раду. Његова слава све
више расте у Русији и у читавом свету. Године 1893. на врхунцу
стваралаштва, умире од колере у 53. години живота.
Дело
Чајковског веома је обимно и разноврсно. Компоновао је десет опера
(међу којима су Евгеније Оњегин и Пикова дама ремек-дела која се и данас
изводе на светским оперским сценама), три балета (Лабудово језеро,
Успавана лепотица, Шчелкунчик / Крцко Орашчић), шест симфонија (од којих
четврта, пета и шеста не силазе с репертоара симфонијских оркестара
широм света) и велики низ симфонијских радова програмског карактера,
концерата, свита, клавирских и камерних дела и песама. Својим делима –
која се одликују мајсторством форме, богатством хармоније, распеваношћу
мелодијских линија и непосредношћу музичког говора – Чајковски је
изразио и дочарао веома различита људска осећања и расположења, од
најнежније лирике до снажне драматике. Тим делима Чајковски се уврстио
међу највеће руске и светске композиторе друге половине XIX века.
ЕЛДАР АЛИЈЕВ (Елдар Алиев) Међународну репутацију стекао је као играч, кореограф и уметнички директор. Осим што је играо све велике роле класичног репертоара, имао је срећу да ради са неким од највећих савремених кореографа, као и са најистакнутијим балеринама нашег времена.
Солистима Балета Киров придружио се 1979. године, где је био првак 13 година. Брзо је постао омиљени играч Балета Киров из Санкт Петербурга и најтраженија гостујућа звезда. Као балетски играч гостовао је у преко 40 земаља и играо у најпрестижнијим светским позориштима. Одлазио је на турнеје како са Балетом Киров, тако и са Звездама Балета Киров и Бољшог театара и као део Галаксије серијала руских балета. Плесао је у бројним трупама, укључујући Бољшој Балет и Аустралијски Балет. Редовно је наступао на гала вечерима у Немачкој, Јапану, Канади и Сједињеним Америчким Државама, чије је држављанство добио 1992. Две године касније постао је уметнички директор Интернационалног балета, где је остварио велики број изванредних улога, укључујући оне у балетима Корсар, Хиљаду и једна ноћ, Крцко Орашчић и Жар-птица.
Алијев је светски признат и као члан жирија међународних балетских такмичења у Прагу, Сеулу, Пекингу, Варни... Алијев наставља свој рад на турнејама по свету, стварајући нове кореографије, постављајући на сцену класични репертоар и радећи као педагог у истакнутим трупама као што су: Бостонски Балет, Национални Балет Кине, Национални Балет Канаде, Шведски краљевски Балет, Мађарски национални Балет, Универзални Балет Кореје и Гала дес Етоилес у Монтреалу, где је уметнички саветник и педагог.
Његова инвентивна и чаробна верзија новогодишњег класика, Крцка Орашчића, постала је омиљена представа у Сједињеним Америчким Државама, како у театрима тако и на телевизији
РЕЧ КОРЕОГРАФА
КРЦКО ОРАШЧИЋ
Веома ми је драго због указаног поверења да режирам балет Крцко Орашчић на сцени вашег позоришта и верујем да ће тај посао бити успешан и да ће донети очекивани резултат. На самом почетку, рад на овој режији није ми био једноставан, јер сам себи поставио циљ да створим представу која неће личити на већ постојеће верзије, ни у погледу кореографске лексике нити по концепцији, и зато је, а у вези с тим циљем, писање новог либрета постало неодвојиви део овог посла. Јако бих желео да сваки гледалац у сали доживи представу на свој начин: старија генерација – из угла главног јунака представе Дроселмејера, човека који верује у лепо и ту веру преноси на друге, а који је томе посветио цео свој живот; средња генерација – из угла Кларе, тинејџерке, која прави своје прве, несигурне кораке у животу, која се сусреће с добром и злом и која је спремна да брани правичност по сваку цену; а да најмлађи једноставно уживају у прекрасној бајци која ће их прожимати уз помоћ најтананијих врста уметности: музике и игре. Један од најтежих циљева, које сам себи поставио, био је: у највишем могућем степену дочарати генијалну музику Петра Иљича Чајковског, њено видљиво остварење кроз балет на сцени. Жељно се надам да се моја идеја остварила и да ће гледалац добити истинско задовољство од ове представе. Хтео бих да изразим дубоку захвалност управи Позоришта и Балета, ауторској екипи и свим радницима из позоришних радионица који су учествовали у овом пројекту, захвалност за подршку и помоћ у реализацији мојих идеја, и наравно, посебно „хвала” дивним уметницима балетског ансамбла и репетиторском тиму који је истрајао у савладавању свих потешкоћа овог доста сложеног кореографског и глумачког текста представе. Надам се да ће представа у нашој режији дуго и срећно живети на сцени вашег изузетног позоришта. Од срца,