БАЛЕТ
Историјат
Балет Српског народног позоришта основан је 8. марта 1950. године.
Новосађани су прву уметничку игру могли да виде у 18. веку приликом гостовања трупе Јозефа Бауерфајнда и Франца Шварца, док се током 19. века поред гостујућих страних трупа, као што је немачка трупа Трауер Луст-Синг-спиеле унд Баллет могла спорадично срести на домаћој сцени. У међуратном периоду Нови Сад су посећивали страни балетски играчи, парови, групе и цео београдски ансамбл са представом Копелија. То су углавном били уметници однеговани у традицији руске класичне школе: Л. Визјакова – В. Вечек, Ј. Пољакова – С. Стршњев, пар Фроман, Н. Кирсанова – А. Фортунато, О. Соловјева, Е. Кучај, А. Милош, Т. Карсавина – Лестер, К. Грунд, А. Жуковски, Н. Бошковић – М. Ристић, Р. Леви, Јурењева, Лучезарскаја, М. Олењина, Удеј Шан-Карали и Плесни балет Народног позоришта у Београду са К. Исаченко, Школе ритмичко-пластичних игара М. Магазиновић, школа М. Јовановића, Р. Де Лабан са трупом, С. Мандукић са групом.
У међуратном периоду захваљујући Клеменсу Клеменчићу (играч, кореограф, редитељ, глумац, певач, који је у СНП радио од 1920. до 1927) спремао је све кореографске тачке за опере, оперете и драмске комаде с певањем, учествовао у њима и увежбавао играче. Прве балетске покушаје учинио је са партнерком Валентином Ваљином изводећи у својој кореографији Балтни уметник у оперети Граф Луксембусрг 1920, а 1921. Балетски дивертисман. Крајем тридесетих ангажована је Милена Чутуковић-Поповић као играч и кореограф.
После Другог светског рата за представе Позоришта игре је спремала Милена Поповић-Чутуковић. Обнављањем Опере јавила се снажна потреба за играчким кадром па је у оквиру тадашњег позоришног Драмском студија крајем 1947. формиран Балетски одсек који је већ 1948. прерастао у Средњу балетску школу. До оснивања Балета у Позоришту као кореограф ради Даници Живановић, која је поставила кореографију за оперету Еро с онога свијета Ј. Готовца 1948. са фолклорним играчима и солистима Петром Јерантом и Иреном Киш, тада једином ангажованом балерином у Позоришту.
Фебруара 1950. тадашњи управник Позоришта Јован Коњовић и Маргита Дебељак одржали су аудицију после које је примљено 24 члана фолклорне групе уметничког ансамбла Централног дома ЈНА у Београду под вођством Марине Олењине. Ово је почетак рада Балета СНП. Први шеф, кореограф и педагог балетског ансамбла била је Марина Олењина, искусна руска уметница учена на традицији класичног балета. Прва представа Шехерезада Н. Римског Корсакова премијерно је изведена 25. маја 1950. У првим годинама постављају се одломци из познатих балета Бахчисарајска фонтана Б. Асафјева, Рајмонда А. К. Глазунова, као и краћа дела: Шехерезада, Ноћ на голом брду М Мусоргског, али и дела из нашег фолклора: Охридска легенда С. Христића, Лицитарско срце К. Барановића, Ђаво на селу Ф. Лотке и др. У првој години рада солисти су: Јелена Андејев, Вера Блажић, Маргита Братоножић, Анита Грахек, Нада Симић, Јелица Нинковић, Јелена Главонић, Соња Стојановић, Бојка Ђорђевић, Едита Анау, Бранислава Ковачевић, Вера Бојановски, Душанка Атлагић, Славица Хатвагер, Оливера Громико, Ирена Киш, Ксенија Глигорић, Ерна Поленак, Вера Михајловић, Ружица Гашпаревић, Љубинка Корел, Борис Радак, Риста Ковачевић, Крсте Кузмановски, Петар Јерант, Стеван Израиловски, Жарко Миленковић, Аца Стојановић, Живорад Митровић, Ђорђе Милошевић, Душан Ковачевић, Радован Крнајски, Радислав Глумац, Петар Клоц, Витомир Танкосић, Драган Анђелковић, Никола Алимпић, Данило Зиројевић, Славко Павлетић, Стеван Гребелдингер, Милорад Живановић и Милан Гарић. Један од важнијих датума у историји Балета СНП је прво извођење Лабудовог језера П. И. Чајковског 8. јануара 1955, јер је то период када је дипломирала прва генерација Балетске школе доносећи нове могућности и услове у игри и кореографији. Балет Лопов Гаспар Р. Планкета, премијерно изведен 1956. чинио је значајан искорак у правцу модерног схватања уметничке игре. Балет је наставио до данас да ангажује младе и балетски високообразоване играче који су оставили неизбрисив траг у историји Балета Српског народног позоришта: Даница Ракелић, Мирјана Поповић-Сенеши, Никола Петров, Стеван Гребелдингер, Фрања Хајек, Мирјана Матић-Миленковић, Раде Вучић, Мирјана Грујић, Ксенија Глилгорић, Јелена Михајловић-Хајек, Јелица Нинковић-Прокић, Игњат Игњатовић, Бранка Тителац, Хелмут Неделко, Мира Тапавица, Градимир Панков, Ерика Марјаш, Добрила Новков, Биљана Максић-Његован, Ото Рис, Јулијана Сремац, Апостол Христидис, Леонора Милер, Гизела Тот, Растислав Варга, Живојин Новков, Владимир Јелкић, Амалија Петрић-Узелац, Мира Рушкуц, Габриела Теглаши, Оливера Ковачевић, Јасна Ковачић, Дијана Козарски...
Значајан траг у Балету СНП оставили су и Георги Македонски, солиста, шеф, кореограф и педагог (1952-1955. и 1958-1964) који осавремењује репертоар, али и Ико Отрин, педагог, кореограф, шеф и понекад играч (1964-1968), који је покушао да унесе новине и да модернизује репертоар: Паукова гозба, Е=мц², Мамон (1964), али је ипак морао и да негује класичан балет: Пепељуга С. С. Прокофјева (1965), Дон Кихот Л. Минкуса (1968), Шчелкунчик П. И. Чајковског (1968), Есмералда Ч. Пуњи (1969), Враголанка Л. Ј. Ф. Херолда (1973)... Под вођством Бориса Тонина, педагога и кореографа, Балет ради две сезоне (1969-1971). Он се окренуо домаћим композиторима, посебно Рудолфу Бручију. На репертоар је поставио краће балете користећи савремену игру у стилу француских кореографа.
Током седамдесетих година XX века први пут се постављају балетске представе и за најмлађу публику, па су се тако нашле на репертоару: Петар Пан Б. Бјелинског, Црвенкапа Т. Хартига, Пипи дуга чарапа К. Ципција, а касније и Коњић Грбоњић Р. Шчедрина, Макс и Мориц Ђ. Росинија...
Ангажовањем групе румунских мушких играча и уласком годину дана касније у нову зграду, чија сцена је пружала до тада незамисливе могућности, Балет СНП поставио је нове уметничке задатке. Прва представа у новом здању била је Охридска легенда С. Христића 13. априла 1981.
Балет СНП је сарађивао са многим кореографима: Макс Кирбос, Вера Костић, Карол Тот, Пиа и Пино Млакар, Јелена Вајс-Беложански, Вера Бокадоро, Стела Пирогова, Лидија Пилипенко, Владимир Логунов и Крунислав Симић, Нада Кокотовић (и шеф Балета), Ендру Питер Гринвуд (и шеф Балета) и другима, али и педагоге: Људмила Костина, Рајко Пакашки, Љиљана Мишић и др. Свако од њих оставио је значајан траг доносећи своје особене приступе, идеје, изразе и садржаје међу играче и репертоар Балета СНП.
Једна од најзначајнијих представа у историји Балета сигурно је Грк Зорба М. Теодоракиса у кореографији Крунислава Симића која је премијерно изведена 1994. и непрекидно је на репертоару.
Од 1982. до 1991. одржавано Југословенско балетско такмичење бијанално за играче и кореографе. Оснивач овог јединственог такмичења у историји југославенског балета била је Концертна пословница Музичког центра Војводине Српског народног позоришта. Савет Југословенског балетског такмичења био је иницијатор оснивања националног комитета за плес при УНЕСЦО. Такмичење је покренула и водила Бранка Ракић.
Многи интернационални и домаћи солисти гостовали су у представама СНП, али су и поједини солисти СНП гостовали на другим сценама. Балет СНП до 1991. редовно је наступао на свим позоришним сценама Југославије и са значајним успехом гостовао у Италији, Румунији, Египту, Белгији, Холандији... Ова традиција се настаља и данас.
Балетским ансамбл СНП и данас карактеришу изузетни солисти и ансамбл играчи, негујући како класичан тако и модеран, светски и домаћи репертоар.
Форум за нови плес основан је у јуну 2002. са циљем да омогући истраживање савременог плеса и стварање новог позоришног израза. Од тада овај пројекат, чији је иницијатор Оливера Ковачевић-Црњански, пружа младим играчима могућност за истраживање и проширивање искуства, омогућава им усавршавање у савременом плесу кроз различите образовне програме – радионице и предавања са еминентним кореографима из земље и иностранства. Резултат оваквог приступа су значајне представе и кореографске минијатуре.
Новосађани су прву уметничку игру могли да виде у 18. веку приликом гостовања трупе Јозефа Бауерфајнда и Франца Шварца, док се током 19. века поред гостујућих страних трупа, као што је немачка трупа Трауер Луст-Синг-спиеле унд Баллет могла спорадично срести на домаћој сцени. У међуратном периоду Нови Сад су посећивали страни балетски играчи, парови, групе и цео београдски ансамбл са представом Копелија. То су углавном били уметници однеговани у традицији руске класичне школе: Л. Визјакова – В. Вечек, Ј. Пољакова – С. Стршњев, пар Фроман, Н. Кирсанова – А. Фортунато, О. Соловјева, Е. Кучај, А. Милош, Т. Карсавина – Лестер, К. Грунд, А. Жуковски, Н. Бошковић – М. Ристић, Р. Леви, Јурењева, Лучезарскаја, М. Олењина, Удеј Шан-Карали и Плесни балет Народног позоришта у Београду са К. Исаченко, Школе ритмичко-пластичних игара М. Магазиновић, школа М. Јовановића, Р. Де Лабан са трупом, С. Мандукић са групом.
У међуратном периоду захваљујући Клеменсу Клеменчићу (играч, кореограф, редитељ, глумац, певач, који је у СНП радио од 1920. до 1927) спремао је све кореографске тачке за опере, оперете и драмске комаде с певањем, учествовао у њима и увежбавао играче. Прве балетске покушаје учинио је са партнерком Валентином Ваљином изводећи у својој кореографији Балтни уметник у оперети Граф Луксембусрг 1920, а 1921. Балетски дивертисман. Крајем тридесетих ангажована је Милена Чутуковић-Поповић као играч и кореограф.
После Другог светског рата за представе Позоришта игре је спремала Милена Поповић-Чутуковић. Обнављањем Опере јавила се снажна потреба за играчким кадром па је у оквиру тадашњег позоришног Драмском студија крајем 1947. формиран Балетски одсек који је већ 1948. прерастао у Средњу балетску школу. До оснивања Балета у Позоришту као кореограф ради Даници Живановић, која је поставила кореографију за оперету Еро с онога свијета Ј. Готовца 1948. са фолклорним играчима и солистима Петром Јерантом и Иреном Киш, тада једином ангажованом балерином у Позоришту.
Фебруара 1950. тадашњи управник Позоришта Јован Коњовић и Маргита Дебељак одржали су аудицију после које је примљено 24 члана фолклорне групе уметничког ансамбла Централног дома ЈНА у Београду под вођством Марине Олењине. Ово је почетак рада Балета СНП. Први шеф, кореограф и педагог балетског ансамбла била је Марина Олењина, искусна руска уметница учена на традицији класичног балета. Прва представа Шехерезада Н. Римског Корсакова премијерно је изведена 25. маја 1950. У првим годинама постављају се одломци из познатих балета Бахчисарајска фонтана Б. Асафјева, Рајмонда А. К. Глазунова, као и краћа дела: Шехерезада, Ноћ на голом брду М Мусоргског, али и дела из нашег фолклора: Охридска легенда С. Христића, Лицитарско срце К. Барановића, Ђаво на селу Ф. Лотке и др. У првој години рада солисти су: Јелена Андејев, Вера Блажић, Маргита Братоножић, Анита Грахек, Нада Симић, Јелица Нинковић, Јелена Главонић, Соња Стојановић, Бојка Ђорђевић, Едита Анау, Бранислава Ковачевић, Вера Бојановски, Душанка Атлагић, Славица Хатвагер, Оливера Громико, Ирена Киш, Ксенија Глигорић, Ерна Поленак, Вера Михајловић, Ружица Гашпаревић, Љубинка Корел, Борис Радак, Риста Ковачевић, Крсте Кузмановски, Петар Јерант, Стеван Израиловски, Жарко Миленковић, Аца Стојановић, Живорад Митровић, Ђорђе Милошевић, Душан Ковачевић, Радован Крнајски, Радислав Глумац, Петар Клоц, Витомир Танкосић, Драган Анђелковић, Никола Алимпић, Данило Зиројевић, Славко Павлетић, Стеван Гребелдингер, Милорад Живановић и Милан Гарић. Један од важнијих датума у историји Балета СНП је прво извођење Лабудовог језера П. И. Чајковског 8. јануара 1955, јер је то период када је дипломирала прва генерација Балетске школе доносећи нове могућности и услове у игри и кореографији. Балет Лопов Гаспар Р. Планкета, премијерно изведен 1956. чинио је значајан искорак у правцу модерног схватања уметничке игре. Балет је наставио до данас да ангажује младе и балетски високообразоване играче који су оставили неизбрисив траг у историји Балета Српског народног позоришта: Даница Ракелић, Мирјана Поповић-Сенеши, Никола Петров, Стеван Гребелдингер, Фрања Хајек, Мирјана Матић-Миленковић, Раде Вучић, Мирјана Грујић, Ксенија Глилгорић, Јелена Михајловић-Хајек, Јелица Нинковић-Прокић, Игњат Игњатовић, Бранка Тителац, Хелмут Неделко, Мира Тапавица, Градимир Панков, Ерика Марјаш, Добрила Новков, Биљана Максић-Његован, Ото Рис, Јулијана Сремац, Апостол Христидис, Леонора Милер, Гизела Тот, Растислав Варга, Живојин Новков, Владимир Јелкић, Амалија Петрић-Узелац, Мира Рушкуц, Габриела Теглаши, Оливера Ковачевић, Јасна Ковачић, Дијана Козарски...
Значајан траг у Балету СНП оставили су и Георги Македонски, солиста, шеф, кореограф и педагог (1952-1955. и 1958-1964) који осавремењује репертоар, али и Ико Отрин, педагог, кореограф, шеф и понекад играч (1964-1968), који је покушао да унесе новине и да модернизује репертоар: Паукова гозба, Е=мц², Мамон (1964), али је ипак морао и да негује класичан балет: Пепељуга С. С. Прокофјева (1965), Дон Кихот Л. Минкуса (1968), Шчелкунчик П. И. Чајковског (1968), Есмералда Ч. Пуњи (1969), Враголанка Л. Ј. Ф. Херолда (1973)... Под вођством Бориса Тонина, педагога и кореографа, Балет ради две сезоне (1969-1971). Он се окренуо домаћим композиторима, посебно Рудолфу Бручију. На репертоар је поставио краће балете користећи савремену игру у стилу француских кореографа.
Током седамдесетих година XX века први пут се постављају балетске представе и за најмлађу публику, па су се тако нашле на репертоару: Петар Пан Б. Бјелинског, Црвенкапа Т. Хартига, Пипи дуга чарапа К. Ципција, а касније и Коњић Грбоњић Р. Шчедрина, Макс и Мориц Ђ. Росинија...
Ангажовањем групе румунских мушких играча и уласком годину дана касније у нову зграду, чија сцена је пружала до тада незамисливе могућности, Балет СНП поставио је нове уметничке задатке. Прва представа у новом здању била је Охридска легенда С. Христића 13. априла 1981.
Балет СНП је сарађивао са многим кореографима: Макс Кирбос, Вера Костић, Карол Тот, Пиа и Пино Млакар, Јелена Вајс-Беложански, Вера Бокадоро, Стела Пирогова, Лидија Пилипенко, Владимир Логунов и Крунислав Симић, Нада Кокотовић (и шеф Балета), Ендру Питер Гринвуд (и шеф Балета) и другима, али и педагоге: Људмила Костина, Рајко Пакашки, Љиљана Мишић и др. Свако од њих оставио је значајан траг доносећи своје особене приступе, идеје, изразе и садржаје међу играче и репертоар Балета СНП.
Једна од најзначајнијих представа у историји Балета сигурно је Грк Зорба М. Теодоракиса у кореографији Крунислава Симића која је премијерно изведена 1994. и непрекидно је на репертоару.
Од 1982. до 1991. одржавано Југословенско балетско такмичење бијанално за играче и кореографе. Оснивач овог јединственог такмичења у историји југославенског балета била је Концертна пословница Музичког центра Војводине Српског народног позоришта. Савет Југословенског балетског такмичења био је иницијатор оснивања националног комитета за плес при УНЕСЦО. Такмичење је покренула и водила Бранка Ракић.
Многи интернационални и домаћи солисти гостовали су у представама СНП, али су и поједини солисти СНП гостовали на другим сценама. Балет СНП до 1991. редовно је наступао на свим позоришним сценама Југославије и са значајним успехом гостовао у Италији, Румунији, Египту, Белгији, Холандији... Ова традиција се настаља и данас.
Балетским ансамбл СНП и данас карактеришу изузетни солисти и ансамбл играчи, негујући како класичан тако и модеран, светски и домаћи репертоар.
Форум за нови плес основан је у јуну 2002. са циљем да омогући истраживање савременог плеса и стварање новог позоришног израза. Од тада овај пројекат, чији је иницијатор Оливера Ковачевић-Црњански, пружа младим играчима могућност за истраживање и проширивање искуства, омогућава им усавршавање у савременом плесу кроз различите образовне програме – радионице и предавања са еминентним кореографима из земље и иностранства. Резултат оваквог приступа су значајне представе и кореографске минијатуре.
На основу доступне грађе и литературе текст саставила Милена Лесковац
