LOKACIJA
Scena "Jovan Đorđević"
TRAJANJE
2sat(a) i 0minuta
English
Mikis Teodorakis
GRK ZORBA
balet u dva čina
| Koreografija i režija KRUNISLAV SIMIĆ Dirigent VESNA ŠOUC Libreto KRUNISLAV SIMIĆ, DUŠAN BELIĆ, HADŽI ZORAN LAZIN i SERŽ VAFIADIS Scenograf MILETA LESKOVAC Kostimograf MIRJANA STOJANOVIĆ-MAURIČ Repetitor OLIVERA KOVAČEVIĆ CRNJANSKI I JASNA KOVAČIĆ Pomoćnik koreografa MILORAD LONIĆ Dirigent hora VESNA KESIĆ-KRSMANOVIĆ Koncertmajstori VLADIMIR ĆUKOVIĆ, SERGEJ ŠAPOVALOV Direktor projekta DUŠAN BELIĆ |
U L O G E Aleksis Zorbas Konstantin Kostjukov, k.g. Nik, pisac Milan Lazić Madam Ortans Gordana Simić, k.g. Marina, mlada udovica Oksana Storožuk / Marijana Ćurčija Pavlos, seoski momak Dragan Vlalukin Solo glas Marina Pavlović-Barać Solo buzuki Branimir Jovanović Solisti, ansambl baleta, hor, orkestar SNP i KUD "Svetozar Marković" |
S A D R Ž A J
Aleksis Zorbas i Nik, mladi pisac, sreli su se prvi put u luci Pirej. Čekali su ukrcavanje na brod, a cilj putovanja bilo je ostrvo Krit. Nik je nameravao da oživi stari zapušteni rudnik. Bio je to razočaran, mlad čovek koji je želeo da na ostrvu, među ljudima iz drugačijeg sveta pronađe svoj mir. Zorba - sanjar i lutalica, voleo je život, piće, žene. Uvek je bio na strani onih koji pate, umeo je da se žrtvuje za druge... Pošto je radio i rudarski posao, Nik ga je uzeo za nadzornika rudnika na Kritu. Zorba i Nik kreću zajedno na Krit. Tako je sve počelo.
Na seoskom trgu, na obali mora, mladež se zabavlja i pleše. Tu je i mlada udovica Marina, koja privlaci pažnju svih meštana. Većina muškaraca tajno čezne za njom, a najžešće Pavlos, koji je ludo zaljubljen i ljubomoran, želeći je za sebe. Udovica mu ne uzvraća naklonost. Madam Ortans, vlasnica skromnog pansiona, nekadašnja pariska pevačica i igračica, burne prošlosti, sada umorna od svega i bolesna, provodi dane na Kritu u sećanju na minuli život, sa uspomenama i gorčinom u duši. Ona ih prima u svoj dom koji kod meštana nije na dobrom glasu. Zorba i Nik plešu sa njom.
Nikovu pažnju okupira slučajni susret sa udovicom Marinom, koja svojim slobodnim ponašanjem i prezirom za običaje svoga kraja izaziva revolt meštana koji je optužuju da sramoti selo.
Madam Ortans, očarana susretom sa Zorbom, koji za nju oseca sažaljenje, počinje da veruje daje konačno srela čoveka iz snova, čoveka svog života i predaje mu se svom dušom i telom...
Nik priželjkuje novi susret sa mladom udovicom, što meštani primećuju i osuđuju, predvođeni nesrećno zaljubljenim Pavlosom. Nik je usamljen i očajan.
Zorba hrabri Nika i nagovara ga da se udvara udovici, a madam Ortans, razumevajući udovičin položaj, podstiče je da se sretne sa njim. Uzavrele krvi, lud od ljubomore, nesrećni Pavlos predvodi ozlojeđene i kivne meštane. Došljaci su poremetili njihov mir i običaje, pogazili pravila ponašanja. Mirno ostrvo je uzavrelo od ljudskih strasti.
Zorba se vraća iz grada. U selu ga već željno očekuju madam Ortans, ozbiljno narušenog zdravlja i verni prijatelj Nik. Zorba donosi poklone. Najlepši su, naravno za madam Ortans - ogrlica i ruža. Venčanje madam Ortans i Zorbe? San ili java? Da li je to uopšte važno?
Dolaze žene - udovice, simboli patnje, sputanosti i uzavrele strasti, želje za drugacijim životom.
Susret Nika i Marine više niko ne može da spreči. Doživljavaju kratku, strasnu, ali tragičnu ljubav. Glasine se šire ostrvom. Nesrećni Pavlos se ubija jer je stranac viđen kako napušta udovičinu kuću... Gnev meštana je strašan. Oni liinčuju i ubijaju udovicu. Nik je nemoćan da joj pomogne, šokiran surovošću prizora, samo je nemi svedok tragedije. Ostaje mu samo očaj...
Tu je prijatelj Zorba koji ga teši: Niko nije pobegao od svoje sudbine! Treba zaplesati! Sirtaki? Ta je igra najbolja za sve bolesti duše...
Igra života i smrti se nastavlja. Madam Ortans je na samrti. Ona još nije umrla, a seljanke razvlače njene stvari. Umorno srce prestaje da kuca, madam Ortans umire na rukama voljenog Zorbe.
Očaj mu obuzima dušu, praznina ispunjava njegovo telo. Ipak, tu je prijatelj Nik, koji je od Zorbe naučio da igra, da razmišlja drugačije, da živi... Nik lagano uvlači svog duhovnog vođu u ples, u igru koja počinje da pulsira, zahuktava se i konačno postaje sve neobuzdanija. Život teče dalje! Da, to je sirtaki!
O P R E D S T A V I
Svaka predstava Grka Zorbe izvodi se kao baletska svetkovina, kao pravi kulturni događaj, ako je suditi po broju publike koja sve ove godine s nesmanjenim interesovanjem prati, u prepunoj sali, zanimljivu priču o prigušenim strastima i njihovim eksplozijama, o čistim nepatvorenim emocijama, o žudnji za punim životom kojeg guši patrijarhalni moral i običaji.
O D I R I G E N T U
VESNA ŠOUC
Rođena u Zemunu u poznatoj muzičkoj porodici. Vanredni je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu za predmet Dirigovanje, šef dirigent u Operi i Teatru Madlenianum, a angažovana je kao dirigent u Narodnom pozorištu u Beogradu i Pozorištu na Terazijama.
Dirigovala je preko trista predstava, nekoliko stotina koncerata u zemlji i inostranstvu, učestvovala na mnogobrojnim domaćim i inostranim festivalima, realizovala trajne snimke za domaće i inostrane medije.
Rukovodila je Simfonijskim orkestrom Fakulteta muzičke umetnosti, dirigovala svim simfonijskim orkestrima u zemlji, gostovala u Srpskom narodnom pozorištu, kao i inostranim orkestrima: Filharmonijom Rige (Latvia), MATAV Simfonijskim orkestrom (Budimpešta), Segedinskim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom Istanbula, Simfonijskim orkestrom Burse i "Adana Cukurova" Simfonijskim orkestrom. Nastupala je s domaćim i inostranim solistima svetskog renomea. Snimila je tri CD-a za inostrano tržište od kojih se izdvaja CD za Mandala Armonia Mundi (Pariz) koji je dobitnik najviše ocene kao jedno od najboljih ostvarenja u 2004. godini (Le Monde de Musique).
Sarađivala je sa više orkestara: Beogradskim kamernim orkestrom "Dušan Skovran", Kraljevskim gudačima Svetog Đorđa, Kamernim orkestrom RTS-a, Novosadskim kamernim orkestrom, Kamernim orkestrom škole za muzičke talente iz Ćuprije i dr. Bila je šef hora Beogradske opere, a do 1998. rukovodila je horovima:"B. Radičević", "Bel canto" i "Lola", od kojih je prva dva i osnovala. Kao klavirski saradnik operskih pevača ostvarila je niz koncerata, snimaka i gostovanja, u zemlji i inostranstvu.
Bila je profesor na Bilgi Univerzitetu u Istanbulu i Akademiji umetnosti u Banjaluci.
Dobitnica je Oktobarske nagrade Zemuna, Zlatne značke kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Srebrne plakete Univerziteta umetnosti, Studentske Oktobarske nagrade Beograda i dr.
Gostovala je u Nemačkoj, Danskoj, Švajcarskoj, Letoniji, Grčkoj, Slovačkoj, Kanadi, Turskoj i Mađarskoj.
I Z V O D I I Z K R I T I K A
BRAVO ZORBA, BRAVO!!!
/.../ Nezapamćene ovacije, kojima je publika pozdravila predstavu, nagoveštava njen dugi život i uspešan rast na sceni. Zorba ima one kvalitete koji ga, na najbolji način, preporučuju evropskoj kulturnoj javnosti i dakako, ljubiteljima baleta mediteranskog podneblja.
Sofija KOŠNIČAR
OSAVREMENJENA KLASIKA ILI POVRATAK "ZABORAVLJENOM"
Opisivanje same predstave, s naše barem strane, nije najpotrebnije. Zorbas govori sam, a taj govor će se već uskoro i čuti i videti, verujemo na onaj pravi način koji nije ništa drugo do - umetnost /.../
Pavle ANAGNOSTI
KULTURNI DOGAĐAJ
Kulturni događaj u Novom Sadu, pa i Beogradu, bio je internacionalni muzičko-scenski spektakl Grk Zorba Mikisa Teodorakisa.
Oni koji su očekivali samo muziku iz filma, ne malo su se iznenadili pred slojevitim i zvučnim bojama raskošne orkestarske partiture, koja je napisana za prvu baletsku verziju u Veronskoj areni /.../
/.../ Sudeći po burnom aplauzu kojim je ispraćen Grk Zorba u Novom Sadu i Beogradu, to je spektakl koji zaslužuje da ima dug život na jugoslovenskoj sceni.
Jadranka RADUJKO
U SLAVU SIRTAKIJA
/.../ Monumentalni spektakl s preko dvesto izvođača, zasnovan je na dobro koncipiranom libretu, čiji su autori Krunislav Simić, Dušan Belić, Hadži Zoran Lazin i Serž Vafiadis, inace umetnički konsultant i supervizor projekta. Oni su uspeli da na osnovu motiva Kazancakisovog dela, ciji se segmenti mogu podvesti pod stroga pravila starogrčke tragedije, sačine predstavu sa snažnom teatarskom gradacijom i, uglavnom, sugestivno iznijansiranim likovima i situacijama.
U koreografskom pogledu Krunislav Simić je načinio izuzetan napredak i ponudio je svoju do sada najbolju koreografiju /.../ U svim igračkim deonicama, bez obzira da li su one zasnovane na klasičnoj, neoklasičnoj ili modernoj plesnoj tehnici, je bilo znalački oblikovano podsecanje na grčku narodnu igru u njenim najkarakterističnijim pokretima i kompozicijama.
/.../ Posebno se isticala lirska lepršavost devojačkih igara, koje su milovale poput maestrala, te gnevne scene tradicionalnog zlostavljanja onih koji se ne povinuju običajnim moralnim kodeksima - što je imalo snagu tramuntane, iznenadne silne morske oluje.
Orkestar je temperamentno vodio Imre Toplak, inspirišući igrače na sceni, na kojoj je scenograf Mileta Leskovac realistički rekonstruisao elemente kritskog sela, na obali prekrasnog mora, čije su plavetne boje nadahnule kolorističku paletu lepih kostima Mirjane Stojanović-Maurić.
Prepuno gledalište u Centru "Sava" u Beogradu ("karta više" tražila se na čitav čas pre početka predstave) sa simpatijama i iskrenim odobravanjem je pozdravilo grandiozan spektakl gostiju iz Novog Sada, a posebno srdačno kompozitora Mikisa Teodorakisa, uz zahvalnost što je poklonio svoja autorska prava za ovu predstavu /.../
Milica ZAJCEV
