LOKACIJA
Scena "Jovan Đorđević"
TRAJANJE
1sat(a) i 10minuta
English
Karl Orf
KARMINA BURANA
scenska kantata
Premijera: 24. jun 2010, scena “Jovan Đorđević”
Dirigent: MIKICA JEVTIĆ
Reditelj i koreograf hora: SONJA VUKIĆEVIĆ
Koreograf: LEO MUJIĆ
Scenograf: MIODRAG TABAČKI
(Elementi scenografije izrađeni u saradnji s Manfredom Švajgkoflerom)
Kostimograf: MIRJANA STOJANOVIĆ-MAURIČ
Dirigent hora: VESNA KESIĆ-KRSMANOVIĆ
Reditelj i koreograf hora: SONJA VUKIĆEVIĆ
Koreograf: LEO MUJIĆ
Scenograf: MIODRAG TABAČKI
(Elementi scenografije izrađeni u saradnji s Manfredom Švajgkoflerom)
Kostimograf: MIRJANA STOJANOVIĆ-MAURIČ
Dirigent hora: VESNA KESIĆ-KRSMANOVIĆ
| STIHOVI S latinskog preveo: akademik Tonko Maroević Sa srednjovisokonemačkog prevela: dr Vesna Berić-Đukić Asistent reditelja: Katarina Mateović-Tasić Asistenti koreografa: Ilja Lauen, Ašhen Ataljanc, Olivera Kovačević-Crnjanski Asistent kostimografa: Snežana Horvat Asistent scenografa: Nadica Danilovac |
Koncertmajstori: Vladimir Ćuković, Sergej Šapovalov Klavir I: Marina Rajnović* Klavir II i čelesta: Danijela Hodoba Leš Korepetitori: Danijela Hodoba-Leš, Irina Mitrović Repetitor baleta: Jelena Vukadinović Sufleri: Boženka Očovaj, Milana Cap Inspicijenti: Dejan Teodorović, Tanja Cvijić, Sanja Milanov* Majstor svetla: Mladen Bukarica |
Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni u radionicama Srpskog narodnog pozorišta
Umetnički sekretar Opere: Lado Leš
Sekretar Opere: Emilija Bilić
U aranžmanu sa Schott Music, Mainc, Nemačka (By arrangement with Schott Music, Mainz, Germany)
Solisti opere:
DARIJA OLAJOŠ ČIZMIĆ, sopran
IGOR KSIONŽIK, tenor
VASA STAJKIĆ, bariton
ŽELJKO R. ANDRIĆ, bariton solo iz hora
Fortuna: Aleksandra Šekuljica (Spoljna saradnica)
Balet:
3 - Vedro lice proleća
Solo: Maja Grnja / Danijela Vojnovski, Verica Kozarev
Ansambl: Marijana Ćurčija, Frosina Dimovska, Bojana Matić, Sanja Pavić, Olga Avramović, Bojana Mitić, Danijela Vojnovski, Verica Kozarev-Klarić, Brankica Vučićević, Dunja Lepuša, Irena Mesaroš, Nadežda Salak, Vesna Ćuković, Sonja Gavrilov / Jelena Marković, Sonja Batić
4 - Sunce sve ublažava
Jelena Lečić-Kolčeriju, Andrej Kolčeriju, Liviju Har / Olga Avramović, Andreja Kulešević, Marijana Ćurčija, Ivan Đerković, Flavijus Popa, Igor Pastor, Đulio Milite
6 - Ples
Jelena Lečić-Kolčeriju, Olga Avramović, Andrej Kolčeriju, Liviju Har / Brankica Vučićević, Marijana Ćurčija, Sonja Batić, Andreja Kulešević, Sanja Pavić, Ivan Đerković, Igor Pastor
18 - U mojim grudima
Andreja Kulešević, Olga Avramović, Danijela Vojnovski, Liviju Har, Flavijus Popa, Ivan Đerković / Jelena Marković, Đulio Milite
19 - Ako mladić sa devojkom
Jelena Lečić-Kolčeriju, Andrej Kolčeriju / Liviju Har, Brankica Vučićević
Deca: Lara Leko, Kruna Pušac, Sofija Mijović, Bojana Kostovska, Anđelika Abu el Rub
(Učenice Baletskog studija “Ludens“ Mire Ruškuc)
HOR i ORKESTAR SNP-a
CARMINA
BURANA (Karmina
burana, 1937) imaju podnaslov: Profane pesme
za soliste i hor uz pratnju instrumenata i magijskih slika. Tekst za
svoje najpopularnije delo Orf je našao u istoimenoj srednjovekovnoj
zbirci (XIII vek) iz manastira Benediktbojern, u kojoj su sabrane
pesme školaraca lutalica, dokonih studenata i pevača, sočni, često
pikantni stihovi o ljubavi i prirodi, bezbrižna himna životnoj
radosti. - Pri scenskom izvođenju dobivaju pesme hora ili solista
(sopran, tenor i bariton), kao i instrumentalni stavovi između njih,
scensko tumačenje kroz igru na pozornici.
Prolog: moćni uvodni
hor “O Fortuna”, peva o ćudima boginje sreće, čiji se točak
stalno okreće. I deo, Primo vere, himna proleću koje se ponovo
budi, prirodi, životnoj radosti, ljubavi. II deo, “In Taberna”
(U krčmi): dok jedan iz vesele družine daje maha svome gnevu zbog
bede ovoga sveta, drugi, u grotesknoj lamentaciji, peva o žalosnoj
sudbini pečenog labuda, kome je suđeno da bude pojeden, da bi treći
prihvatio pesmu o opetu “von Cucaniens”, parodirajući litaniju
ovoga duhovnika koji se nije opirao ovozemaljskim zadovoljstvima. A
sve se završava u razuzdanom horu vesele braće. III deo slavi
ljubav: najpre je to nemir srca, pa ljubavni uzdah i čežnja (“Circa
mea pectora” - U mojim grudima) koji rastu do strastvenog usklika:
“Veni, veni...” (Dođi, dođi...); ljubavna igra u kojoj se na
vatri mladićevih osećanja topi i strah device, u stalnom porastu,
koji kulminira u obećanju. I epilog, uvodni hor “O Fortuna”, u
kome Venera ustupa mesto ćudljivoj boginji sreće.
Kasper
Heveler, Muzički leksikon
 |
KARL ORF (Carl Orff, 1895-1982) Muzičke studije, koje je počeo u rodnom gradu Minhenu, prekinuo je Prvi svetski rat. Nakon što je izvesno vreme delovao kao dirigent, dovršio je studije u klasi kompozitora H. Kaminskog, da bi potom preuzeo dužnost rukovodioca odeljenja za plesno-muzičko vaspitanje u Günther-Schule u Minhenu, čime se može objasniti i njegova sklonost ka upadljivim ritmičkim efektima. Ovoj njegovoj delatnosti blagodarimo i ideju o muzičkom vaspitanju u kome važnu ulogu igraju ples i gimnastika, a kako je, pri tome, ritmički momenat morao biti u prvom planu, Orf je svoju pažnju usmerio naročito na udaračke instrumente. Kao rezultat ovoga rada rodio se i njegov poznati Schulwerk (delo za muzički odgoj dece), osnova jednog savremenog pravca u muzičkoj pedagogiji, čije je žarište u “Orfovom institutu” u Salcburgu, gde je kompozitor bio direktor do smrti. Pored pregnantnog ritma, koji je glavni nosilac njegovih muzičkih misli, a što se ogleda i u njegovom orkestru, u Orfovim delima se, dalje, ogleda uticaj narodne pesme i igre, kao i gregorijanskog pevanja, koji su, kroz prizmu njegove muzičke individualnosti, dobili osoben savremen izraz. Prvi uspeh je postigao svojom scenskom kantatom Carmina burana (1937), u kojoj se prvi put ogledaju sve karakteristike Orfovog stila. Ova kompozicija je postala sastavni deo trilogije Trionfi (Trijumfi), kao njezin prvi i najuspeliji deo; drugi je Catulli carmina (Katulove pesme, na latinskom, 1943), a treći: Trionfo d’ Afrodite (Afroditin trijumf, 1953), opis jedne antičke svadbene ceremonije. |
| Čitav Orfov razvojni put nužno je vodio ka tome da se pretvori u izrazito scenskog kompozitora, tako da, pored pomenutog dela, u njegovom opusu vidno mesto zauzimaju i opere Der Mond (Mesec, 1939) i Die Kluge (Mudra, 1942), čije su fabule uzete iz bajki braće Grim. |
 |
MIKICA JEVTIĆ , dirigent Rođen 1977. u Horbu, Nemačka. Diplomirao je dirigovanje na Nacionalnoj muzičkoj akademiji Ukrajine u Kijevu 2003. godine kod profesora Alina Vlasenka i harmoniku kod profesora Pavela Fenjuka. Od 2001. do 2003. godine bio je dirigent Simfonijskog orkestra i Opernog teatra grada Dnjepropetrovska u Ukrajini. Sa Gudačkim orkestrom Kijevske muzičke škole nastupao je u Španiji, Poljskoj, Nemačkoj, Portugaliji. Imao je brojne koncerte sa Nacionalnim simfonijskim orkestrom Ukrajine. Od 2005. godine radi kao dirigent orkestra muzičke škole u Šapcu.Od 2011. je stalni dirigent Orkestra Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Na repertoaru ima opere: Evgenije Onjegin, Travijata, Figarova ženidba, Carska nevesta, Nabuko, Rigoleto, i balete: Krcko Oraščić, Don Kihot, Labudovo jezero. Dobitnik je prve nagrade na 1. Međunarodnom takmičenju dirigenata „Stefan Turčak“ u Kijevu 2006. godine. „Kao član žirija međunarodnih takmičenja "Stefan Turčak" u Kijevu 2006. godine i "Sergej Prokofjev" u Sankt Peterburgu 2008. godine, upoznao sam se sa dirigentom iz Srbije, Mikicom Jevtićem. Mladi muzičar ispoljio je izuzetne dirigentske sposobnosti, pokazao muzikalnost i odličnu dirigentsku školu koju je stekao na Nacionalnoj muzičkoj akademiji u Kijevu u klasi izuzetnog pedagoga, profesora Alina Vlasenka. Mikica Jevtić je talentovan i izuzetno profesionalno pripremljen dirigent. Njegov umetnički put zaslužuje pažnju i podršku.“ Saulius Sandeckis, dirigent Počasni profesor Akademije "N. Rimski-Korsakov" u Sankt Peterburgu |
 |
SONJA VUKIĆEVIĆ, balerina, koreografkinja i rediteljka Ceo radni vek je provela u Baletu Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1970/71. do odlaska u penziju 1994. Odigrala je celokupni klasični i neoklasični repertoar. Najznačajnije uloge ostvarene u matičnoj kući: Mirta u Žizeli, Darinka u Darinkinom daru, Debora u Golemu, Afrodita u Trijumfima Afrodite, Kapetan Kuka u Petru Panu, uloge u baletskim predstavama Popodne jednog fauna i Ohridska legenda, kao i baletski divertisman u operi Karmen. Sve ove uloge su nagrađene. Ostvarila je značajne uloge i u drugim baletskim centrima bivše Jugoslavije. Sa koreografkinjom Verom Kostić ostvarila je prve predstave savremenog plesa u Srbiji: Pomračenje (nagrada Zlatna kolajna na festivalu Monodrame i pantomine u Zemunu i nagrada publike na Bitefu), Indira Gandi, Mali snovi Voltera M. |
| Radila je koreografije za dramske predstave koje su režirali vodeći reditelji bivše Jugoslavije i sadašnje države – Dušan Jovanovic, Ljubiša Ristic, Haris Pašović, Gorčin Stojanović, Irfan Mensur, Vida Ognjenović, Ivana Vujić, Nikita Milivojević, Radmila Vojvodić, Branislav Mićunović, Branislav Lečić, Aleksandar Popovski, Saša Milenkovski, Paolo Mađeli, Nada Kokotović i drugi. Sarađivala je i sa inostranim rediteljima: C. Johnson (Kralj Lir), M. Hocker (Natio)... Radila je koreografije i/ili igrala u predstavama nezavisne pozorišne trupe KPGT: Simon čudotovrac, Put za Nikaragvu, Nojeva barka, Prust. Za predstave koje je radila u JDP-u dobila je više godišnjih priznanja ovog pozorišta: Dozivanje ptica, Poslednji dani čovečanstva, Lakrdijaš, Plava ptica, Nižinski, Majn Kampf, Saloma, Kandid ili optimizam. Igrala je glavnu ulogu na poslednjem sletu – manifestaciji posvećenoj proslavi Dana mladosti, u režiji P. Mađelija i koreografiji D. Zlatara Freja. Za prvo izdanje međunarodnog festivala u Čividaleu (Italija) radi, sa rediteljkom Ivanom Vujić, predstavu Medeja po istoimenoj drami Arpada Genca. Gostovala je u Moskvi, Odesi, Solunu, Segedinu, Lozani, Amsterdamu, Barseloni, Madridu, Njujorku, Meksiko Sitiju... Od sredine devedesetih počinje samostalnu koreografsku i rediteljsku karijeru u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Tu ostvaruje četiri autorska projekta: Makbet/ONO (1996), Alchajmer (1998), Proces (1998), Mrak letnje noći (1999). Ove predstave su gostovale na nekoliko renomiranih međunarodnih manifestacija u zemlji i inostranstvu: Podgorici, Budvi Cetinju, Ptuju i Kopru, u Nemačkoj – Erfurtu i Milhajmu, Stokholmu, Skoplju, na Bitefu (1998, 1999), u Londonu, Bolonji 1999. Njen scenografski rad za predstavu Proces bio je prezentovan na manifestaciji Futur Show u Bolonji, a zatim postao deo stalne postavke ove manifestacije. Igrala je u filmovima: Tango je tužna misao koja se pleše, Vukovar, Lavirint, Odbačen i italijanskoj koprodukciji Quo Vadis. Osmislila je i realizovala performans “Tango večnosti“ za svečano otvaranje jubilarnog, 50. festivala Sterijino pozorje u Novom Sadu. Igrala je u predstavama Tomaža Pandura Hazarski rečnik i Sto minuta. S predstavom Sto minuta gostovali su na festivalu u Čividaleu i realizovali dvomesečnu turneju u Španiji. Za projekat Cirkus istorija, prva samostalna produkcija Bitefa, dobila je Nagradu grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo za 2006, nagradu Avazov zmaj kao najbolja predstava na festvalu Mess u Sarajevu i nagradu Oblak na festivalu Puf u Puli. Predstava je učestvovala, prva iz naše zemlje, i na jednom od najprestižnijih evropskih festivala – Wienner Fest Wochen 2007. Prva je dobitnica nagrade “Dimitrije Parlić” za najbolje nacionalno koreografsko ostvarenje, a među brojnim priznanjima izdvajaju se i dve Sterijine nagrade za scenski pokret: Gorski vijenac, CNP, 1998. i Kandid ili optimizam, JDP, 2009. O njenom radu objavljeni su brojni radovi i realizovane televizijske emisije u zemlji i inostranstvu. |
 |
LEO MUJIĆ, koreograf Nakon završetka Baletske škole “Lujo Davičo” u Beogradu, diplomirao je u školi Rudra-Béjart Ballet u Lozani, da bi odmah počeo da nastupa u koreografijama mnogih značajnih koreografa današnjice: Mauricea Béjarta, Alessija Silvestrina, Marguerite Danlon, Jiřija Kyliána, Williama Forsytha, Matsa Eka, Ohada Naharina, Jeana Christopha Blaviera, Nacha Duata... Kao solista je nastupao na pozornicama berlinskog Staatsballeta, Stuttgarter Balleta, australijskog Queensland Balleta u Brizbejnu, Vail Valley Festivala u Koloradu, Dance Festivala u Izraelu, Baleta pariske nacionalne Opere i dr. Uz plesne nastupe počinje da se bavi koreografijom, i ubrzo se dokazao na raznim evropskim pozornicama kao koreograf zanimljivog savremenog koreografskog stila. U svojim koreografijama uspešno kombinuje moderan i klasičan baletski izraz, verujući u ekstremnost pokreta koji je moguće ostvariti samo upotrebom visokog nivoa klasične tehnike. Uradio je baletske predstave za Berlinski državni balet, Slovensko narodno gledališče u Ljubljani, Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu predstavu Idi vidi, četiri predstave za Schauspielhaus u Cirihu, Solo za Tamása Nagyja u Holandskom nacionalnom baletu u Amsterdamu, Solo za Aurelie Dupont u Baletu pariske nacionalne Opere. Baveći se baletskom pedagogijom radio je u: Slovenskom narodnom gledališču u Ljubljani, Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Komische Oper u Berlinu, Volksoper u Beču, Teatro Comunale u Bolcanu, operskim studijima u Tokiju i Fukuoki, itd. |
| Kao priznati slobodni umetnik čest je gost mnogih
baletskih gala koncerata: Malakhov & Friends, Stars of the 21st
Century u Torontu, Gala des Étoiles u Budimpešti, Annual gala u
Australiji, Međunarodni gala koncert u Taipeiju, Godišnji gala koncert
u Dortmundu, gala koncert Zvezde Štutgartskog baleta i dr. U sezoni
2007/2008. napravio je svoj prvi celovečernji balet Traumgekrőnt za
baletski ansambl u Augsburgu, inspirisan stvaralaštvom R. M. Rilkea a
na muziku J. S. Baha i P. Hindemita, autorski projekat u japanskoj
Fukuoki, Solo za Friedemanna Vogela u Štutgartskom baletu, a kao plesač
je učestvovao u obeležavanju sedamdesete godišnjice rođenja Rudolfa
Nurejeva na festivalu u Kazanu. Kao koreograf i plesač učestvuje u velikom pozorišnom projektu koji u Minhenu priprema Robert Wilson, a koji je predviđen za gostovanja po Evropi. U sezoni 2008/2009. uradio je Duet za soliste Het Nationale Balleta iz Amsterdama, kao i Duet za parisku Operu, zatim projekat za New Nationale Bellet iz Tokija u Teatru No, kao i predstavu za portugalski Nattional Ballet iz Lisabona. |
I Z V O D I Z K R I T I K A
Raspevani „kretački“ horovi
Autor: Milica Zajcev, "Danas", utorak, 29. jun 2010.
I koncertno i scensko izvođenje Orfove „Karmine burane“ uvek je veliki izazov za umetnike. Profane pesme za soliste i hor uz pratnju instrumenata i magijskih slika, kako glasi podnaslov ove izuzetno visoko vrednovane i popularne Orfove kompozicije, imao je i na našim koncertnim podijumima i na opersko-baletskim scenama brojne interpretacije.
U Srpskom narodnom pozorištu ovo je četvrta scenska verzija „Karmineô, koju su potpisali autoritativni, temperamentni, danas već veoma iskusni dirigent Željka Milanović, reditelj i koreograf raspevanih kretačkih horova, poznata svestrana umetnica Sonja Vukićević, uz dosta skroman i bled doprinos koreografa Lea Mujića. Scenografija Miodraga Tabačkog, uz saradnju Manfreda Švajgkoflera (elementi dekora), najviše je sugerisala osnovnu inspiraciju kompozitora da na tekstove srednjovekovne zbirke iz XIII veka komponuje raskošnu scensku kantatu koja zrači vedrinom i radošću. Tekstove, u prevodu sa latinskog akademika Tonka Maroevića, donosi programska knjižica, koju je pripremila urednica Dušanka Radmanović.
Ne ulazeći u finese muzičke interpretacije Orfove kantate, koja je bila veoma ozbiljno prostudirana od strane dirigenta muškog i ženskog hora Vesne Kesić-Krsmanović, novo novosadsko viđenje ovog dela imalo je savremenu vizuelnu potku, pre svega u jednostavno a efektno izmaštanim kostimima za horove Mirjane Stojanović-Maurič. Za dame - večne male crne haljine sa crvenim detaljima (tašne i cipele), a za muškarce biznismenska crna odela i jarko crvene kravate. To je opredelilo Sonju Vukićević da temperamentne varnice u raznovrsnim ritmovima muzičke partiture oplemeni jednostavnim a na sceni raznolikim kretanjima horova, koje je stvaralo stalno nove vizuelne uzlete, izuzev u središnjem delu kantate, kada su horovi, i pored sjajnog pokretačkog ritma, bili statični. Svako priznanje treba odati članicama i članovima hora novosadske Opere, koji su mudru i savremenu koreografiju Sonje Vukićević, potpuno prilagođenu njihovim znanjima i umešnosti u kretanju scenom, disciplinovano i primerno ostvarili.
Solisti opere Danijela Jovanović, raskošna u završnoj ariji, Igor Ksionžik, Vasa Stajkić i Nebojša Šogorović svoje vokalne deonice doneli su sa profesionalnošću koja imponuje.
Najslabija karika u ovoj predstavi je bila, nažalost, koreografija Lea Mujića. U javnosti je već rečeno da je ona mogla potpuno izostati. A to je tačno, jer je bila sasvim van konteksta predstave kao da se radi o nekom drugom scenskom spektaklu, a pri tom u tolikoj meri standardna i nemušta, da jedino treba zahvaliti veoma dobrim baletskim solistima što su uopšte pristali da je odigraju.
Na premijerskoj večeri ponovljena oda Fortuni ? vladarki sveta, uz radovanje životu koje može doneti danas svima toliko potrebno olakšanje, umnogome je podsetila na izvrsnu igračko-muzičku interpretaciju „Karmine burane“ u sarajevskom Baletu 1984, i na onu u baletskom ansamblu MNT u Skoplju 1991, koju je sa ostalim sjajnim saradnicima vrhunski osmislio rano preminuli jugoslovenski koreograf Dragutin Boldin.
Autor: Milica Zajcev, "Danas", utorak, 29. jun 2010.
I koncertno i scensko izvođenje Orfove „Karmine burane“ uvek je veliki izazov za umetnike. Profane pesme za soliste i hor uz pratnju instrumenata i magijskih slika, kako glasi podnaslov ove izuzetno visoko vrednovane i popularne Orfove kompozicije, imao je i na našim koncertnim podijumima i na opersko-baletskim scenama brojne interpretacije.
U Srpskom narodnom pozorištu ovo je četvrta scenska verzija „Karmineô, koju su potpisali autoritativni, temperamentni, danas već veoma iskusni dirigent Željka Milanović, reditelj i koreograf raspevanih kretačkih horova, poznata svestrana umetnica Sonja Vukićević, uz dosta skroman i bled doprinos koreografa Lea Mujića. Scenografija Miodraga Tabačkog, uz saradnju Manfreda Švajgkoflera (elementi dekora), najviše je sugerisala osnovnu inspiraciju kompozitora da na tekstove srednjovekovne zbirke iz XIII veka komponuje raskošnu scensku kantatu koja zrači vedrinom i radošću. Tekstove, u prevodu sa latinskog akademika Tonka Maroevića, donosi programska knjižica, koju je pripremila urednica Dušanka Radmanović.
Ne ulazeći u finese muzičke interpretacije Orfove kantate, koja je bila veoma ozbiljno prostudirana od strane dirigenta muškog i ženskog hora Vesne Kesić-Krsmanović, novo novosadsko viđenje ovog dela imalo je savremenu vizuelnu potku, pre svega u jednostavno a efektno izmaštanim kostimima za horove Mirjane Stojanović-Maurič. Za dame - večne male crne haljine sa crvenim detaljima (tašne i cipele), a za muškarce biznismenska crna odela i jarko crvene kravate. To je opredelilo Sonju Vukićević da temperamentne varnice u raznovrsnim ritmovima muzičke partiture oplemeni jednostavnim a na sceni raznolikim kretanjima horova, koje je stvaralo stalno nove vizuelne uzlete, izuzev u središnjem delu kantate, kada su horovi, i pored sjajnog pokretačkog ritma, bili statični. Svako priznanje treba odati članicama i članovima hora novosadske Opere, koji su mudru i savremenu koreografiju Sonje Vukićević, potpuno prilagođenu njihovim znanjima i umešnosti u kretanju scenom, disciplinovano i primerno ostvarili.
Solisti opere Danijela Jovanović, raskošna u završnoj ariji, Igor Ksionžik, Vasa Stajkić i Nebojša Šogorović svoje vokalne deonice doneli su sa profesionalnošću koja imponuje.
Najslabija karika u ovoj predstavi je bila, nažalost, koreografija Lea Mujića. U javnosti je već rečeno da je ona mogla potpuno izostati. A to je tačno, jer je bila sasvim van konteksta predstave kao da se radi o nekom drugom scenskom spektaklu, a pri tom u tolikoj meri standardna i nemušta, da jedino treba zahvaliti veoma dobrim baletskim solistima što su uopšte pristali da je odigraju.
Na premijerskoj večeri ponovljena oda Fortuni ? vladarki sveta, uz radovanje životu koje može doneti danas svima toliko potrebno olakšanje, umnogome je podsetila na izvrsnu igračko-muzičku interpretaciju „Karmine burane“ u sarajevskom Baletu 1984, i na onu u baletskom ansamblu MNT u Skoplju 1991, koju je sa ostalim sjajnim saradnicima vrhunski osmislio rano preminuli jugoslovenski koreograf Dragutin Boldin.
„Karmina Burana“ Sonje Vukićević
ODA LJUBAVI OBIČNIH LJUDI
„Potpuno sam fascinirana muzikom Karla Orfa koja je tako moćna jer slavi život“, kaže Sonja Vukićević
Olivera Milošević
Sonja Vukićević ne samo da je spasla polovično urađenu, a pre dve godine započetu Karmina Buranu, već je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu na samom kraju sezone napravila predstavu koju je publika otpratila ovacijama. I pored toga što je Karl Orf ovo delo napiso kao scensku kantatu, dakle kao muziku upakovanu na sceni sa prizorima i scenskim dejstvom, ona je najčešće izvođena statično – hor, orkestar i solisti. I uvek je prolazila zapaženo. Šta je to Sonja uradila što drugi nisu? Pa, pokrenula je i razigrala veliki hor Srpskog narodnog. Put uobličenja 25 Orfovih numera u pozorišni izraz ona je prešla dajući horu ulogu glavnog protagoniste scenske radnje. Tu soprani i altovi nose ženski princip zavođenja. Baritoni i basovi muške porive osvajača i zaštitnika. Tako se tokom predstave gradi priča o odnosu između polova.
„Karmina Burana nije opera, ona je scenska kantata, oda ljubavi običnih ljudi“, kaže rediteljka i dodaje: „Veoma inspirativno delo. Radila sam sa više od osamdeset ljudi, horskih pevača. Mesec dana pre nego što smo krenuli u probe zamislila sam celu predstavu tako što sam horu namenila glavnu ulogu. Bilo je i problema, dirigent i članovi hora su mi objašnjavali da ne mogu baš svuda da koristim pokret. Ali bili su hrabri i prepustili su mi se. Prva numera Fortuna počinje u potpunoj koreografiji kojom otvaramo predstavu i tu nežnu zavesu od tila. Mislim da je prvi put Karmina burana postavljena tako što hor igra i to baš igra! Dok smo radili šalila sam se s njima da su to samo pokretići. Međutim oni zaista, uz to što sve vreme pevaju te nimalo lake note, i igraju od početka do kraja. Sve žene su u predstavi veoma graciozne, a muškarci elegantni i pevaju fantastično. Srpsko narodno ima jako moćan hor. Mislim da je to najveći hor na Balkanu.“
Članovi hora su, uz sve što je rediteljka od njih tražila, uspeli da tokom čitave predstave održe najfinije nijanse Orfove poetike i da zasene svojom izvođačkom snagom. Sonja Vukićević je, veli, u režiju ove predstave krenula od čiste impresije Orfovih kompozicija prenetih u ovo vreme. U njenom tumačenju slavi se život muškarca i žene i njihova ljubav iz koje se rađaju deca. Izvođači na sceni odeveni su u stilu Galijanovih večernjih malih crnih haljina i elegantnih smokinga, sa crvenim detaljima. Jer, crveno je boja ljubavi.
„Crvena boja ima različita značenja“, naglašava Sonja i napominje: „U svakom slučaju ona je simbol ljubavi, ali i simbol vere ali i u istorijskom kontekstu ima brojna značenja. Namerno sam uvela tu boju u detaljima. Hor je u crnim kostimima i jedino što je to crnilo moglo da podigne je crvena boja. Nasledila sam kostime i koreografiju i pokušala sam da sve to iskombinujem na svoj način. Tako da ta crvena boja cipela na 45 pari nogu izgleda apsolutno fantastično! Uvela sam i lik Fortune, ona pleše tango. Zašto? Pa zato što kod tog plesa svaki pokret zavodi. Tako ona pleše tango tokom cele naše predstave zavodeći soliste i hor, ali je oni ne primećuju. Ona je kao neki duh ljubavi koji hoda po sceni. Takođe su odlični i solisti baleta Srpskog narodnog koji su besprekorno odigrali koreografije Lea Mujića. Njih sam u predstavu tako uklopila kao da su duša hora. Muškarci i žene iz hora se zaljubljuju jedni u druge, a oni su nešto kao duša te ljubavi i cele predstave.“
Sonja Vukićević kaže da je njena Karmina Burana oda ljubavi i veli da su te jednostavne pesme koje je Orf iskoristio pisali neki propali studenti, uličari i obični ljudi u srednjem veku. „Potpuno sam fascinirana njegovom muzikom koja je tako moćna jer slavi život. Predstavu sam gradila iz svoje lične mašte i osećaja. Flert i pronalaženje ljubavi su u središtu ovog horskog zavođenja, što je veoma blisko izvornom delu, pesmama koje je iz narodne tradicije birao i sam Karl Orf. Na sceni je i poigravanje sa u savremenom svetu prisutnom opsesijom lepotom i seksualnošću. Kod Orfa se čovek slika kao biće satkano od emocija, a čija je sreća promenljiva i nepredvidiva.“
Ovde na sceni je Sonja povezala elegantnu baletsku igru čiju koreografiju potpisuje Leo Mujić, muziku, koju izvode orkestar, hor i solisti Srpskog narodnog pozorišta, a kojima vešto diriguje Željka Milanović, u predstavu u kojoj ti isti čovek i žena žive u savremenosti i kroz simbole savremenog sveta. Novi Sad je tako dobio hit predstavu za koju se za jesen već rezervišu karte.
ODA LJUBAVI OBIČNIH LJUDI
„Potpuno sam fascinirana muzikom Karla Orfa koja je tako moćna jer slavi život“, kaže Sonja Vukićević
Olivera Milošević
Sonja Vukićević ne samo da je spasla polovično urađenu, a pre dve godine započetu Karmina Buranu, već je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu na samom kraju sezone napravila predstavu koju je publika otpratila ovacijama. I pored toga što je Karl Orf ovo delo napiso kao scensku kantatu, dakle kao muziku upakovanu na sceni sa prizorima i scenskim dejstvom, ona je najčešće izvođena statično – hor, orkestar i solisti. I uvek je prolazila zapaženo. Šta je to Sonja uradila što drugi nisu? Pa, pokrenula je i razigrala veliki hor Srpskog narodnog. Put uobličenja 25 Orfovih numera u pozorišni izraz ona je prešla dajući horu ulogu glavnog protagoniste scenske radnje. Tu soprani i altovi nose ženski princip zavođenja. Baritoni i basovi muške porive osvajača i zaštitnika. Tako se tokom predstave gradi priča o odnosu između polova.
„Karmina Burana nije opera, ona je scenska kantata, oda ljubavi običnih ljudi“, kaže rediteljka i dodaje: „Veoma inspirativno delo. Radila sam sa više od osamdeset ljudi, horskih pevača. Mesec dana pre nego što smo krenuli u probe zamislila sam celu predstavu tako što sam horu namenila glavnu ulogu. Bilo je i problema, dirigent i članovi hora su mi objašnjavali da ne mogu baš svuda da koristim pokret. Ali bili su hrabri i prepustili su mi se. Prva numera Fortuna počinje u potpunoj koreografiji kojom otvaramo predstavu i tu nežnu zavesu od tila. Mislim da je prvi put Karmina burana postavljena tako što hor igra i to baš igra! Dok smo radili šalila sam se s njima da su to samo pokretići. Međutim oni zaista, uz to što sve vreme pevaju te nimalo lake note, i igraju od početka do kraja. Sve žene su u predstavi veoma graciozne, a muškarci elegantni i pevaju fantastično. Srpsko narodno ima jako moćan hor. Mislim da je to najveći hor na Balkanu.“
Članovi hora su, uz sve što je rediteljka od njih tražila, uspeli da tokom čitave predstave održe najfinije nijanse Orfove poetike i da zasene svojom izvođačkom snagom. Sonja Vukićević je, veli, u režiju ove predstave krenula od čiste impresije Orfovih kompozicija prenetih u ovo vreme. U njenom tumačenju slavi se život muškarca i žene i njihova ljubav iz koje se rađaju deca. Izvođači na sceni odeveni su u stilu Galijanovih večernjih malih crnih haljina i elegantnih smokinga, sa crvenim detaljima. Jer, crveno je boja ljubavi.
„Crvena boja ima različita značenja“, naglašava Sonja i napominje: „U svakom slučaju ona je simbol ljubavi, ali i simbol vere ali i u istorijskom kontekstu ima brojna značenja. Namerno sam uvela tu boju u detaljima. Hor je u crnim kostimima i jedino što je to crnilo moglo da podigne je crvena boja. Nasledila sam kostime i koreografiju i pokušala sam da sve to iskombinujem na svoj način. Tako da ta crvena boja cipela na 45 pari nogu izgleda apsolutno fantastično! Uvela sam i lik Fortune, ona pleše tango. Zašto? Pa zato što kod tog plesa svaki pokret zavodi. Tako ona pleše tango tokom cele naše predstave zavodeći soliste i hor, ali je oni ne primećuju. Ona je kao neki duh ljubavi koji hoda po sceni. Takođe su odlični i solisti baleta Srpskog narodnog koji su besprekorno odigrali koreografije Lea Mujića. Njih sam u predstavu tako uklopila kao da su duša hora. Muškarci i žene iz hora se zaljubljuju jedni u druge, a oni su nešto kao duša te ljubavi i cele predstave.“
Sonja Vukićević kaže da je njena Karmina Burana oda ljubavi i veli da su te jednostavne pesme koje je Orf iskoristio pisali neki propali studenti, uličari i obični ljudi u srednjem veku. „Potpuno sam fascinirana njegovom muzikom koja je tako moćna jer slavi život. Predstavu sam gradila iz svoje lične mašte i osećaja. Flert i pronalaženje ljubavi su u središtu ovog horskog zavođenja, što je veoma blisko izvornom delu, pesmama koje je iz narodne tradicije birao i sam Karl Orf. Na sceni je i poigravanje sa u savremenom svetu prisutnom opsesijom lepotom i seksualnošću. Kod Orfa se čovek slika kao biće satkano od emocija, a čija je sreća promenljiva i nepredvidiva.“
Ovde na sceni je Sonja povezala elegantnu baletsku igru čiju koreografiju potpisuje Leo Mujić, muziku, koju izvode orkestar, hor i solisti Srpskog narodnog pozorišta, a kojima vešto diriguje Željka Milanović, u predstavu u kojoj ti isti čovek i žena žive u savremenosti i kroz simbole savremenog sveta. Novi Sad je tako dobio hit predstavu za koju se za jesen već rezervišu karte.
Karmina burana u Srpskom narodnom pozorištu
Ovo je četvrto izvođenje Karmine burane u Srpskom narodnom pozorištu. Prvo izvođenje je bilo 1964, premijera u Subotici 14. juna u SNP-u 13. oktobra, u koreografiji i režiji Ike Otrina, dirigent Lazar Buta, odigrano 10 predstava. Drugo izvođenje bilo je 6. juna 1992. u koreografiji i režiji Vladimira Logunova, dirigent Miodrag Janoski (igrano sa baletom Altum silencijum S. Divjakovića), odigrano 5 predstava. Treći put Karmina burana premijerno je izvedena (s baletom Altum silencijum) 20. novembra 1998. u koreografiji i režiji Ištvana Hercoga, dirigent Miodrag Janoski, odigrano 7 predstava
CARMINA BURANA / Karmina burana
Fortuna Imperatrix Mundi / Fortuna, vladarka sveta
1. O Fortuna / O Fortuna (hor)
2. Fortune plango vulnera / Gorko plačem zbog Fortune (hor)
I. Primo vere / Proleće
3. Veris Leta facies / Vedro lice proleća (hor)
4. Omnia sol temperat / Sunce sve ublažava (bariton)
5. Ecce gratum / Evo blagog (hor)
Uf dem anger / Na pašnjaku
6. Tanz / Ples (orkestar)
7. Floret silva nobilis / Cveta šuma (hor)
8. Chramer, gip die varwe mir / Prodavče, daj mi boju (hor)
9. Reie / Kolo (orkestar)
10. Were diu werlt alle min / Kada bi ceo svet bio moj (hor)
II. In Taberna / U krčmi
11. Estuans interius / Iznutra izjeden (bariton)
12. Olim lacus colueram / Po jezeru sam plivala (tenor i muški hor)
13. Ego sum abbas / Ja sam opat (bariton i muški hor)
14. In Taberna quando sumus / Kad smo u krčmi (muški hor)
III. Cour d’amours / Ljubavno udvaranje
15. Amor volat undique / Ljubav svuda doleće (sopran i hor)
16. Dies, nox et omnia / Dan, noć i sve (bariton)
17. Stetit puella / Stajala devojka (sopran)
18. Circa mea pactora / U mojim grudima (bariton i hor)
19. Si puer cum puellula / Ako mladić sa devojkom (muški hor)
20. Veni, veni, venias / Dođi, dođi, dođi ti (hor)
21. In truitina / U duši (sopran)
22. Tempus est iocundum / Vreme je baš lepo (sopran i bariton)
23. Dulcissime / O najdraži moj (sopran)
Blanziflor et Helena / Blanciflor i Helena
24. Ave formosissima / Zdravo najdivnija (hor)
Fortuna Imperatrix Mundi / Fortuna, vladarka sveta
25. O Fortuna / O Fortuna (hor)
S T I H O V I
