LOKACIJA
Scena "Jovan Đorđević"
TRAJANJE
0sat(a) i 0minuta
English
Đuzepe Verdi
NABUKO
Đuzepe Verdi
NABUKO
Obnova:
18. oktobra 2007. godine
Premijera: 8. maja 1983. godine
| Libreto Temistokle Solera Dirigent ŽELjKA MILANOVIĆ Reditelj DEJAN MILADINOVIĆ Scenograf MILETA LESKOVAC Kostimograf JASNA PETROVIĆ-BADNJAREVIĆ Režijska obnova KATARINA MATEOVIĆ-TASIĆ Dirigent Hora VESNA KESIĆ-KRSMANOVIĆ Obrada teksta za displej IVAN SVIRČEVIĆ Koncertmajstori Vladimir Ćuković, Sergej Šapovalov Korepetitori Irina Mitrović, Danijela Hodoba-Leš Sufleri Boženka Očovaj, Milana Cap-Ćujić Inspicijenti Tanja Cvijić, Dejan Teodorović Majstor svetla Mladen Bukarica |
U L O G E NABUKO, kralj Vavilona MIODRAG D. JOVANOVIĆ, Beograd KAMIL MARA, Temišvar ISMAIL, nećak jerusalimskog kralja SAŠA PETROVIĆ SLAVOLJUB KOCIĆ ZAKARIJA, veliki prvosveštenik Jevreja BRANISLAV JATIĆ ABIGAILA, robinja, usvojena kćerka Nabuka VALENTINA MILENKOVIĆ SVITLANA DEKAR FENENA, kćerka Nabuka VIOLETA SREĆKOVIĆ VELIKI SVEŠTENIK GORAN KRNETA ABDALO, oficir IGOR KSIONŽIK ANA, sestra Zakarije LAURA PAVLOVIĆ VERICA PEJIĆ HOR I ORKESTAR SNP, STATISTI Mesto događanja: Jerusalim i Vavilon, 578. godine pre nove ere |
S A D R Ž A J
Prvi čin
Solomonov hram u Jerusalimu. Uplašeni jevrejski narod moli se bogu za spas, jer je u njegovu zemlju prodrla vavilonska vojska pod vođstvom kralja Nabuka. Prvosveštenik Zakarija i sveštenici leviti umiruju narod svojom molitvom. Nabukova kćerka Fenena pala je u ruke Jevreja i Zakarije se nada da će tim zalogom moći da spreči Nabuka da poruši Solomonov hram. Stiže jevrejski vojskovođa Ismail i javlja da se Nabukova vojska približava. Svi odlaze da brane grad, a prvosveštenik Zakarija poverava Fenenu Ismailu. Ismail teši Fenenu koju je zavoleo dok je bio izaslanik na Nabukovom dvoru gde ga je ona spasla iz tamnice i štitila od svoje starije sestre Abigaile koja ga je progonila. Njihov razgovor prekida njen dolazak s grupom vavilonskih vojnika. Abigaila nudi Ismailu i njegovom narodu spas ako pođe s njom, ali on to odbija. Nabuko i njegova vojska pobednički pristižu. Prvosveštenik Zakarija preti kralju Nabuku da će ubiti njegovu kćerku Fenenu ako sruši hram, ali ga Ismail sprečava i oslobađa Fenenu. Prvosveštenik Zakarija ga proklinje, a Vavilonci odvode Jevreje u ropstvo.
Drugi čin
Prva slika. Hram boga Baala. Abigaila iz starih dokumenata saznaje da je Nabukov presto namenjen Feneni a ne njoj, pošto je njena majka ropkinja. Hoće da se osveti Nabuku, preti Feneni. Razmišlja o svojoj ljubavi prema Ismailu. Nailazi veliki sveštenik i nagovara je da obori Nabuka s vlasti i da zauzme presto.
Druga slika. Predvorje kraljevske palate u Vavilonu. Zakarija okuplja levite, sveštenike Solomonovog hrama, na molitvu. Fenena prelazi u njihovu veru. Nailazi Ismail i sveštenici ga osuđuju kao izdajnika. Vojskovođa Abdalo javlja Feneni da se Abigaila pobunila i da dolazi s vojskom koja veruje da je Nabuko pao u borbi. Stižu veliki sveštenik i Abigaila koja traži od Fenene kraljevsku krunu. Tada dolazi Nabuko i, opijen snagom i slavom, proglašava sebe za boga. U tom času udari ga munja i pomrači mu se um. Abigaila uzima kraljevsku krunu.
Treći čin
Prva slika. Dvorana u kraljevskoj palati u Vavilonu. Abigaili se klanjaju sveštenici i vojska, pošto je prigrabila vlast nad Vavilonom. Veliki sveštenik traži smrt za zarobljene Jevreje i Fenenu, koja je izdala veru svojih otaca. Abigaila svojom lukavošću dobija pečat na smrtnu presudu od poremećenog Nabuka. Do njegove svesti prekasno dolazi misao da je s time i svoju ćerku osudio na smrt. Moli Abigailu da je poštedi, ali ona ga baca u tamnicu.
Druga slika. Na obalama Eufrata. Zarobljeni Jevreji čeznu za svojom domovinom. Pevaju čuvenu pesmu Poleti, misli, na krilima zlatnim. Prvosveštenik Zakarija hrabri ih predskazanjem o propasti Vavilona i oslobođenju njihove zemlje, Judeje.
Četvrti čin
Prva slika. Tamnica. Nabuko se budi uznemiren teškim snovima. Čuje trube koje oglašavaju pogubljenje zarobljenih Jevreja i njegove kćerke Fenene. U očajanju pada na kolena i moli se judejskom bogu, Jehovi. Iznenada mu se vraćaju snaga i svest. Vojskovođa Abdalo prodire u tamnicu i oslobađa Nabuka koji žuri da spase Fenenu i osuđene Jevreje.
Druga slika. Hram boga Baala. Uz zvuke posmrtnog marša na trg dolaze osuđeni Jevreji. Među njima su Zakarije, Fenena i Ismail. Veliki sveštenik i dželati pripremaju se za izvršenje kazne. Fenena peva svoju poslednju molitvu. U tom času stiže Nabuko sa svojim vernim ratnicima. Kip vavilonskog boga Baala se ruši. Svi kleknu i zahvaljuju Jehovi. Poražena Abigaila na samrti moli za oproštaj. Zakarija proglašava Nabuka za kralja. Svi u tome vide božju volju.
Prvi čin
Solomonov hram u Jerusalimu. Uplašeni jevrejski narod moli se bogu za spas, jer je u njegovu zemlju prodrla vavilonska vojska pod vođstvom kralja Nabuka. Prvosveštenik Zakarija i sveštenici leviti umiruju narod svojom molitvom. Nabukova kćerka Fenena pala je u ruke Jevreja i Zakarije se nada da će tim zalogom moći da spreči Nabuka da poruši Solomonov hram. Stiže jevrejski vojskovođa Ismail i javlja da se Nabukova vojska približava. Svi odlaze da brane grad, a prvosveštenik Zakarija poverava Fenenu Ismailu. Ismail teši Fenenu koju je zavoleo dok je bio izaslanik na Nabukovom dvoru gde ga je ona spasla iz tamnice i štitila od svoje starije sestre Abigaile koja ga je progonila. Njihov razgovor prekida njen dolazak s grupom vavilonskih vojnika. Abigaila nudi Ismailu i njegovom narodu spas ako pođe s njom, ali on to odbija. Nabuko i njegova vojska pobednički pristižu. Prvosveštenik Zakarija preti kralju Nabuku da će ubiti njegovu kćerku Fenenu ako sruši hram, ali ga Ismail sprečava i oslobađa Fenenu. Prvosveštenik Zakarija ga proklinje, a Vavilonci odvode Jevreje u ropstvo.
Drugi čin
Prva slika. Hram boga Baala. Abigaila iz starih dokumenata saznaje da je Nabukov presto namenjen Feneni a ne njoj, pošto je njena majka ropkinja. Hoće da se osveti Nabuku, preti Feneni. Razmišlja o svojoj ljubavi prema Ismailu. Nailazi veliki sveštenik i nagovara je da obori Nabuka s vlasti i da zauzme presto.
Druga slika. Predvorje kraljevske palate u Vavilonu. Zakarija okuplja levite, sveštenike Solomonovog hrama, na molitvu. Fenena prelazi u njihovu veru. Nailazi Ismail i sveštenici ga osuđuju kao izdajnika. Vojskovođa Abdalo javlja Feneni da se Abigaila pobunila i da dolazi s vojskom koja veruje da je Nabuko pao u borbi. Stižu veliki sveštenik i Abigaila koja traži od Fenene kraljevsku krunu. Tada dolazi Nabuko i, opijen snagom i slavom, proglašava sebe za boga. U tom času udari ga munja i pomrači mu se um. Abigaila uzima kraljevsku krunu.
Treći čin
Prva slika. Dvorana u kraljevskoj palati u Vavilonu. Abigaili se klanjaju sveštenici i vojska, pošto je prigrabila vlast nad Vavilonom. Veliki sveštenik traži smrt za zarobljene Jevreje i Fenenu, koja je izdala veru svojih otaca. Abigaila svojom lukavošću dobija pečat na smrtnu presudu od poremećenog Nabuka. Do njegove svesti prekasno dolazi misao da je s time i svoju ćerku osudio na smrt. Moli Abigailu da je poštedi, ali ona ga baca u tamnicu.
Druga slika. Na obalama Eufrata. Zarobljeni Jevreji čeznu za svojom domovinom. Pevaju čuvenu pesmu Poleti, misli, na krilima zlatnim. Prvosveštenik Zakarija hrabri ih predskazanjem o propasti Vavilona i oslobođenju njihove zemlje, Judeje.
Četvrti čin
Prva slika. Tamnica. Nabuko se budi uznemiren teškim snovima. Čuje trube koje oglašavaju pogubljenje zarobljenih Jevreja i njegove kćerke Fenene. U očajanju pada na kolena i moli se judejskom bogu, Jehovi. Iznenada mu se vraćaju snaga i svest. Vojskovođa Abdalo prodire u tamnicu i oslobađa Nabuka koji žuri da spase Fenenu i osuđene Jevreje.
Druga slika. Hram boga Baala. Uz zvuke posmrtnog marša na trg dolaze osuđeni Jevreji. Među njima su Zakarije, Fenena i Ismail. Veliki sveštenik i dželati pripremaju se za izvršenje kazne. Fenena peva svoju poslednju molitvu. U tom času stiže Nabuko sa svojim vernim ratnicima. Kip vavilonskog boga Baala se ruši. Svi kleknu i zahvaljuju Jehovi. Poražena Abigaila na samrti moli za oproštaj. Zakarija proglašava Nabuka za kralja. Svi u tome vide božju volju.
O D E L U
Opera Nabuko spada u rane Verdijeve opere, treća je po redu, komponovana 1842. Međutim, u njoj je već prisutan individualni izraz mladog kompozitora. Muževna snaga stvorila je žive karaktere na sceni, a veličanstveni horovi porobljenih Jevreja prvi put su uzdigli i uzbudili duhove slušalaca.
Dramska situacija zarobljenog jevrejskog naroda kojeg su Vavilonci odveli u svoju zemlju, bila je slična tadašnjem položaju Italije, koja je, razjedinjena i delom pod okupacijom austrijske carevine, težila ujedinjenju u jedinstvenu državu. I nije stoga čudo što je Verdija, velikog rodoljuba, najpre uzbudio prizor u kojem zarobljeni Jevreji na obali Eufrata čeznu za dalekom domovinom, pa je u jednoj grozničavoj noći stvorio jedinstveni hor Poleti misli, na krilima zlatnim (Hor Jevreja). Taj prizor postao je dramaturškim i muzičkim jezgrom čitave opere. Već od praizvođenja u milanskoj Skali 1842, koja je ispraćena ovacijama, taj je melodiozni hor izašao na ulice Italije i pevan je kao revolucionarna himna, i sve do naših dana ostao je jednom od najpopularnijih “tačaka” operskog repertoara.
Ljubav prema domovini, verska mržnja, ludilo, pokajanje – ta temeljna ljudska stanja su prisutna u operi Nabuko. Sam Verdi zapisao je mnogo kasnije: “To je opera s kojom u stvari započinje moja umetnička karijera”, a s tom operom započinje i njegova međunarodna slava.
O D I R I G E N T U
ŽELjKA MILANOVIĆ
Rođena 1965. u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kod profesora Stanka Šepića 1988. godine; na istom fakultetu je i magistrirala 2000. godine.
Nosilac je nekoliko saveznih nagrada stečenih tokom studija: Sarajevo, 1983, Zagreb, 1986. – nagrada na HH takmičenju muzičkih umetnika Jugoslavije, kao i nagrade Univerziteta umetnosti u Beogradu. Nastupala je s orkestrom Beogradske filharmonije, Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije, Orkestrom Kamerne opere Madlenijanum i Orkestrom Akademije umetnosti iz Novog Sada. Tokom studija angažovana u KUD "Abrašević" i horu Beogradski madrigalisti. U Operi Narodnog pozorišta u Beogradu deluje od 1988, a kao dirigent od 1991.
Od januara 1995. godine je stalni dirigent Opere Srpskog narodnog pozorišta gde na repertoaru ima opere: Trubadur, Nabuko, Rigoleto, Kavalerija rustikana, Faust, Majska noć, Karmen, Madam Baterflaj, Toska, Boemi, Služavka gospodarica, Mocart i Salijeri, Suton, Kod Feme na balu, Ero s onoga svijeta, Slepi miš, Vaskrsenje, Katarina Izmajlova, i balete: Romeo i Julija, Labudovo jezero i Žizela.
Nagrade: Godišnja nagrada SNP za dirigovanje operete Slepi miš 2004. i za dirigovanje praizvedbe opere Vaskrsenje Franka Alfana 2005.
S Operom Srpskog narodnog pozorišta nastupala je na BEMUS-u 1995, u Centru "Sava" 2003. i 2004. godine, a u junu 2006. na Internacionalonom operskom festivalu u Miškolcu (Mađarska) s operom Vaskrsenje. Član je Udruženja muzičkih umetnika Srbije.
ŽELjKA MILANOVIĆ
Rođena 1965. u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kod profesora Stanka Šepića 1988. godine; na istom fakultetu je i magistrirala 2000. godine.
Nosilac je nekoliko saveznih nagrada stečenih tokom studija: Sarajevo, 1983, Zagreb, 1986. – nagrada na HH takmičenju muzičkih umetnika Jugoslavije, kao i nagrade Univerziteta umetnosti u Beogradu. Nastupala je s orkestrom Beogradske filharmonije, Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije, Orkestrom Kamerne opere Madlenijanum i Orkestrom Akademije umetnosti iz Novog Sada. Tokom studija angažovana u KUD "Abrašević" i horu Beogradski madrigalisti. U Operi Narodnog pozorišta u Beogradu deluje od 1988, a kao dirigent od 1991.
Od januara 1995. godine je stalni dirigent Opere Srpskog narodnog pozorišta gde na repertoaru ima opere: Trubadur, Nabuko, Rigoleto, Kavalerija rustikana, Faust, Majska noć, Karmen, Madam Baterflaj, Toska, Boemi, Služavka gospodarica, Mocart i Salijeri, Suton, Kod Feme na balu, Ero s onoga svijeta, Slepi miš, Vaskrsenje, Katarina Izmajlova, i balete: Romeo i Julija, Labudovo jezero i Žizela.
Nagrade: Godišnja nagrada SNP za dirigovanje operete Slepi miš 2004. i za dirigovanje praizvedbe opere Vaskrsenje Franka Alfana 2005.
S Operom Srpskog narodnog pozorišta nastupala je na BEMUS-u 1995, u Centru "Sava" 2003. i 2004. godine, a u junu 2006. na Internacionalonom operskom festivalu u Miškolcu (Mađarska) s operom Vaskrsenje. Član je Udruženja muzičkih umetnika Srbije.
