Балет Торина

Фаун*
светска премијера за Београдски фестивал игре

Стање неизвесности између стварног и имагинарног, еротских фантазија и трезвене стварности, како га описује Маларме у својој поеми „Поподне једног фауна” инспирисало је Вацлава Нижинског да створи своју револуционарну истоимену кореографију. Од тада је дело изнова и изнова уметнички обрађивано. Фасцинацијом коју емитује ова тема, бавио се и италијански кореограф Мауро де Кандија, истражујући полу-људску, односно полу-животињску фигуру на сцени. У свом комаду, он се опрезно приближава тајанственој суштини сензуалног створења које жуди за стварношћу да би пронашло и ослободило њену динамичку моћ. Де Кандију занимају различита телесна стања и расположења фауна, његове метаморфозе...