Мјузикл „Села сам, па шта“
Музичко-плесни театар „Искрице“
„Села сам, па шта“ је савремена, духовита и емотивна прича која почиње у тренутку када Природа случајно испусти бочицу са састојком „очекивања“ док ствара људе. Тај тренутак покреће ланац наслеђених притисака и образаца који се преносе кроз генерације.
Кроз упечатљиве сцене, сонгове и плес, публика сведочи како се нереална, несвесно наслеђена и често бесмислена очекивања увлаче у породични и друштвени живот и обликују односе између бака, мама, ћерки — али и синова и очева.
У средишту радње је Талија, девојчица која препознаје проблем и покушава да убеди Природу да не уништи свет, јер верује да љубав може исправити грешку. Кроз њен поглед публика открива да очекивања нису сама по себи лоша — она су потребна за здраво колективно функционисање — али постају опасна када изгубе смисао и преносе се као терет, а не као вредност.
У савременом друштву количина обавеза је често нереална, па је и осећај кривице готово загарантован. Представа осветљава наслеђену грижу савести и погрешно схваћену бригу — ону која, уместо да штити, заправо ствара лажан осећај сигурности и сталну напетост. Таква брига мења енергију читавог друштва и снижава квалитет живота чак и када је све у реду, јер нас тера да живимо у „најави проблема“ — уместо у садашњем тренутку.
Иако се радња највише одвија кроз женски свет, кроз лик деде јасно је приказано да очекивања не бирају пол и да и мушкарци носе сопствене невидљиве терете. Представа не шаље поруку да свако треба да ради шта хоће, већ да унутар здравог колективног функционисања постоји простор за слободу, уживање, свесно живљење, прихватање и љубав.
„Села сам, па шта“ комбинује драмски текст, сонгове и плес, стварајући снажно и емотивно позоришно искуство које подстиче публику да препозна сопствене обрасце, наслеђене притиске и погрешне представе о бризи — и да изабере прихватање, разумевање и чисту љубав.
Истакнут је значај породице, а не само појединца.
Завршна порука представе гласи: Љубав ће спасити свет. Ми верујемо у то.