Ускршња прича

Најчешће смо до сада у либрету сретали „ добре“ и „ лоше“ ликовe, који су доносили борбу добра и зла. Овог пута, имамо мало другачије протагонисте.

Зец Мића, „збуњен“, „смотан“ и бескрајно симпатичан, појављује се у сеоском дворишту случајно и посматра усплахиреност кока и пилића који се ужурбано припремају за Ускрс. Ове припреме су приказане кроз три веома лепе и веселе нумере. Наравно, Мића не зна ни шта је то Ускрс, ни зашто се слави… На сва ова питања, он у току представе добије одговор, наравно и публика, што је био и циљ. Следи расплет, појављује се негативац - лија (Мица), која украде јаја. Одговор је, наравно - борба! Заробити лисицу и вратити јаја. Кореографија, где се припремају за лов на Мицу, укључује и одрасле и децу и представља најузбудљивији моменат oпере.

Заробљена лисица, у предивној арији, објашњава да она није увек била „лоша“, већ је постала таква јер никад је нико није волео. На тај начин, приказали би и лију као „доброг“ лика са жељом да и да њу прихвати публика и да је хришћански опростити уколико се неко покаје.

Мића се први сажали на њу, затим и остали, што доводи до заједничке игре и песме на крају представе. Завршна нумера представљена је општим слављем и весељем, игром и песмом.